Blog

Biti na sedmom nebu

Oh, kako je to divan osećaj biti na sedmom nebu, zar ne!

Izraz biti na sedmom nebu upotrebljava se kada želimo da ukažemo na neku veliku sreću, osećaj blaženstva, na to koliko je neko srećan i presrećan. U nekim slučajevima, a primera u literaturi i govornom jeziku ima više, u istom kontekstu, moguće je biti ne samo na sedmom, već i na devetom ili desetom nebu. U svakom slučaju, i na sedmom, devetom ili desetom nebu, lepo je, imajući u vidu da se time iskazuje najviši stepen zadovoljstva, blaženstva i sreće.

Ako ste se pitali zašto baš sedmo, deveto ili koje već nebo, kada znamo da, kad pomislimo na nebo, obično je to ono jedno nebo - „vasionski, svemirski prostor koji se, sa zemlje gledan, vidi u obliku velikog svoda“, evo i odgovora.

Izraz sedmo (deveto ili deseto) nebo svoj koren ima u Aristotelovom učenju. Naime, Aristotel je u svojoj raspravi „O nebu“ izneo tvrdnju da se vasiona, koja ima savršen oblik lopte, po njegovom mišljenju, sastoji od niza nepokretnih, prozračnih sfera na koje su pričvršćena nebeska tela. Najudaljenija sfera, gde se nalaze i zvezde stajačice, je i najbliža „prvom pokretaču“. Doći dotle, vinuti se do samih zvezda i biti u blizini najvišeg božanstva, pa  može li biti veće sreće i blaženstva!  Zato je to, sedmo (deveto, deseto) nebo tako veličanstveno!

„Sedam nebesa“ pominje se i u svetoj knjizi muslimana – Kuranu. Veruje se da je tu svetu knjigu melek (anđeo) upravo i doneo sa sedmog neba.