Blog

Tantalove muke

Kada se nalazite toliko blizu rešenja nekog problema ili ostvarenja nekog cilja a ni pored svih napora ne uspevate da ga dosegnete jer Vam stalno izmiče, često ćete čuti da kažu: „Baš su ti to muke Tantalove”. Ovim izrazom se, dakle, u svakodnevnom govoru veoma često označavaju velike muke i teško rešivi problemi uopšte, na koje mnogi ljudi svakodnevno nailaze i zbog kojih pate. Kako bismo što jasnije shvatili pravo značenje ovog izraza, vratićemo se u drevna vremena stare Grčke da se podsetimo ko je zapravo bio Tantal i kakvim je to konkretnim mukama, koje uđoše u legendu, on bio izložen.

Tantal, sin vrhovnog boga Zevsa, bio je kraj Frigije. Prema legendi, bio je pravi miljenik bogova olimpijskih, koji mu podariše sva bogatstva ovog sveta, pa je živeo u raskoši i bogatstvu. Zaslepljen svim tim blagodetima, raskoši i izobiljem, Tantal postade toliko ohol da je sebe počeo smatrati ravnim i samom vrhovnom bogu. Kako bi pokazao svoju nadmoć, iskušao vidovitost bogova i utvrdio da li oni zaista sve vide i znaju, jednoga dana Tantal priredi gozbu bogovima, iznevši na sto, kao najbolje jelo, meso svog sina Pelopsa, koga je prethodno ubio. Bogovi tu podvalu odmah otkriše i niko to meso ne okusi, sem neoprezne boginje Demetre, skrhane tugom za izgubljenom kćerkom, koja pojede Pelopsovo rame.

Taj Tantalov zločin razgnevio je njegovog oca Zevsa, koji Tantala posla svom bratu Hadu, u mračno carstvo mrtvih, gde bi osuđen na večitu patnju – da trpi glad i žeđ stojeći usred vode, okružen obiljem hrane i slatkih plodova, bez ikakve mogućnosti da do njih i dopre, jer bi se izmicali čim bi pokušao da ih dohvati i ubere. Bejahu to prave muke, muke Tantalove!